VIJESTI IZ DRUŠTVA
OSTALE VIJESTI
ZANIMLJIVOSTI
ARHIVA
Говор захвале Милоша Кордића
POSLIJE DVADESET GODINA
Prikaz knjige Zlatka Kudelića Marčanska biskupija
Молитва Господња Спридона Алексијевића
TAJNA IVE BANCA
Jugoslavija je aktivno razbijena, iznutra i spolja
Beogradski filozof Svetozar Stojanović: "Ne radi se o tome da je nešto prosto dotrajalo pa se raspalo. Postavlja se i pitanje odgovornosti. Tretira se samo odgovornost za ratne zločine. A šta ćemo sa odgovornošću za izbijanje rata?"

Promocija knjige Slobodana Divjaka "Problem identiteta" u organizaciji SKD "Prosvjeta" bila je povod i za nedavno zagrebačko gostovanje poznatog beogradskog filozofa Svetozara Stojanovića. Spadao je u onu grupu beogradskih praksisovaca, sljedbenika časopisa "Praxis" koja je sada već davne 1974. godine suspendirana s Filozofskog fakulteta u Beogradu, da bi karijeru nastavila na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Kao disident iz socijalističkih vremena Stojanović je doživio i da bude direktor tog Instituta (1994-2000), da u 80-ima uređuje izdanje "Praxis International" (protiv volje zagrebačkih kolega), pa čak i da neko kratko vrijeme sredinom 90-ih bude savjetnik predsjednika Dobrice Ćosića. Filozof koji se nije libio političkog angažmana, u koji je ulazio i iz kojega je izlazio, u skladu sa svojim trenutnim uvjerenjima, uvijek je stajao iza odluka koje je donosio, ne izbjegavajući posljedice.

Govorili ste večeras o identitetima. Spomenuli ste da su se u nas raspala dva, onaj jugoslavenski i onaj socijalistički. Pojasnite nam kako vidite krizu i bujanje identitetskih politika u nas?
- Najpre, kada je reč o jugoslovenskom identitetu bilo je dosta ljudi u onoj većoj Jugoslaviji koji su sebe nacionalno identifikovali kao Jugoslovene. Odjedamput se raspada ta država na kulturno-etničke delove - republike, autonomne pokrajine itd. - odjedamput se za ljude koji su se osećali Jugoslovenima ili i Jugoslovenima, tj. koji su imali neki dvostruki identitet, postavlja pitanje: kako da ja budem Jugosloven, kada nitko neće da pristane na moj identitet? Ti onda nekome naturaš neku vrstu identiteta, a to onda nema nikakvog smisla. Dakle, očigledno je da se taj identitet raspao. Sa druge strane, raspao se i politički identitet u vidu komunizma, socijalizma. Odjedamput se formira višepartijski sistem u kojem se iz dubina pomaljaju neki stari-novi politički subjekti. Neki su demokrati, neki radikali...

Raspad komunizma i države

Mislim da je jako važno razlikovati te dvije vrste "raspada", jer se one namjerno miješaju, u manipulativne svrhe.  
- Da, tačno. Za razliku od, recimo, Poljske u kojoj se raspao komunizam, kod nas se raspao ne samo komunizam, nego i država. Poljska država je ostala u istim granicama u kojima je i bila, a ovde je od jedne višenacionalne komunističke, tačnije socijalističke federacije nastalo više nezavisnih nacionalnih država.

Nesporazum izazivaju i dva različita pristupa konceptu nacije, onda i nacionalizmu. Inzistirate da treba razlikovati građanski, ili kako ga vi nazivate "građanistički", od etničko-kulturnog koncepta nacije?
- Navešću vam ilustrativan primer iz druge sredine. Ja sam kao profesor rano počeo da putujem u Ameriku, još 60-ih godina. Tamo se, kada dođete na aerodrom, popunjava formular u kome je i rubrika Nationality, nacionalnost. Naši ljudi bi onda upisali Srbin, Hrvat ili već šta su stavljali. Policajac gleda u svoj popis, toga uopšte nema. Ima samo Jugoslavija, SFRJ. I on kaže: "Kod nas je nacija država". A ja mu kažem da kod njih jeste, ali da u Evropi i u većem delu sveta to nije isto.

Nezgoda je, kako kaže moj prijatelj Boris Buden, da ne znamo u kojoj državi ćemo se još roditi.
- Nedavno sam putovao sa starim pasošem pa sam na granici pod država upisao - Srbija. Policajac gleda, na popisu ima samo uniju Srbija i Crna Gora. Ja mu kažem da je država promenila ime, više puta. A on me pita: "Jel' te gospodine, možete li da mi objasnite zašto ta vaša država stalno menja ime?" Rekoh, nemamo dovoljno vremena da vam objasnim.

Srbi u Hrvatskoj u novije vrijeme pokušali su svoj identitet odrediti ponajprije etnički-kulturno. U ratno-poratnom vremenu to je formulirano i ovako: sigurno je da postoji kriza identiteta i Srba i Hrvata u Hrvatskoj. No ono što je sigurno jest da Srbi imaju svoj jezik, pismo i vjeru. Kud s tim krenuti? Govorimo da problem identiteta nije samo kulturne naravi, već se on i politički prevodi.
- Kada je reč o tom kulturno-etničkom shvatanju, to je kombinacija različitih dimenzija. Pomenuli ste jezik, religiju. Mogli bismo dodati običaje, istorijsko pamćenje, istorijsku sudbinu, etničko poreklo itd., i to u različitim kombinacijama u različitih individua.

Zašto ne bi postojale partije koje sebe zovu srpske?

I onda se napravi npr. etnička politička stranka. Logika je: dok neke imaju atribut "hrvatske", imaju smisla i "srpske". Što može biti politički program jedne srpske stranke u Hrvatskoj?
- Morao bih znati više ili barem osećati ili imati veće iskustvo nego što imam da vam mogu kvalitetno odgovoriti na to pitanje. Ja sam sad i u politici pa vam mogu otvoreno govoriti o situaciji kod nas. Tako u nekim sredinama imate pokušaj da ustav definišete čisto građanistički: npr. svi smo mi Crnogorci, u državljanskom smislu. U stvari, kada se pogleda, tamo ima ljudi koji sebe smatraju Crnogorcima, pa Crnogorcima-Srbima, pa Srbima-Crnogorcima, pa Srbima, Albancima itd. Ukratko, ja sam za otvorenu igru: ako postoje partije koje sebe zovu hrvatske, zašto ne bi postojale one koje sebe zovu srpske? To, naravno, ne znači da naš program treba da bude potpuno zatvoren, nacionalno ekskluzivistički. Po mom mišljenju, on treba da ima jednu građanističku koncepciju, a to znači da odgovara na pitanje kako Hrvatska treba da izgleda kao demokratska država, kako treba da bude uređena. Naročito kako treba da bude uređena ustavno i, posebno u praksi, odnos između kulturno-etničke većine i kulturno-etničkih manjina. Sa druge strane, da se utvrdi koja su to prava te kulturno-etničke manjine koja treba ne samo zaštititi, nego i favorizovati. Nije dovoljno ako vi kažete da mogu da se služe svojim jezikom, da imaju svoj folklor...

Sada je već jasno da to ide prema nazovimo to bazičnijim društveno-političkim pravima kao što je pravednost u zapošljavanju...
- Ja bih u vašem slučaju, gde su Srbi kulturno-etnička manjina, bio za jednu kombinaciju spominjana dva principa. Druga je stvar u Srbiji, gde su Srbi etničko-kulturna većina.

Vratimo li se tzv. socijalističkom identitetu, vi pišete o pseudomorfozi komunizma u Srbiji. Dakle, tvrdite da je Srbija neka vrsta Sonderwega, posebnog puta, tranzicije. Dok se u Istočnoj Evropi može govoriti o padu komunizma, ovdje se radi o nekoj vrsti kontinuiteta. Govoreći identitetski: nije problem samo shvatiti kako su socijalisti postali nacionalisti, već i neoliberali. O proturječjima između novo-demokratskog i novo-kapitalističkog društva razgovor u Srbiji tek počinje?
- Neki ljudi na ideološkoj i političkoj sceni Srbije prerano su pokopali sve socijalističke ideje. Apsolutno nije moguće to što zovu tranzicijom izvesti mirno, legalno, da ne dođe do nekih pobuna, ako sve svalite na bivšu srednju klasu i sirotinju. Drugim rečima, sprovest ćemo privatizaciju pa neka košta koliko košta! To tako ne može, jer ako hoćete demokratiju, ona mora biti održiva. Da bi bila održiva, onda ljudi moraju da poštuju pravila demokratske igre, a ne da uzmu motke.

Solidarnost na svetskom nivou

Tranzitologija kao ideologija garantira liberalno-demokratski happy end.
- Tako je na nacionalnom nivou, a da ne govorimo o internacionalnom, svetskom. Dosta sam pisao o problemima, mogućnosti, pa i verovatnoći samouništenja čovečanstva. Te kako onda, da bi se čovečanstvo spaslo, stvari moraju biti uređene na globalnom nivou. To ne može samo kapitalizam. Vi možete kapitalizam iskoristiti kao način proizvodnje, način primarne raspodele u globalizaciji, ali ako ne uvedete neku solidarnost na svetskom nivou i nekakvu svetsku kvazi-vladu, onda će čovečanstvo propasti. Drugim rečima, ako kapitalizam ne kombinujemo sa nekim socijalizmom ili solidarizmom, onda smo propali.

Kriza, rat i raspadanje jugoslavenskog društva i države mogu se shvatiti kao kraj jednog svijeta, kao "zadnji stadij socijalizma", no ja ih doživljavam prije kao novi početak, uvertiru, generalni pokus u malome onoga što sad vidimo kao globalizacijske negativnosti koje nadiru sa svih stana. "Redovno izvanredno stanje" koje smo mi doživjeli u malom, vremenski-prostorno zgusnutom događanju, danas se nameće u svjetskim razmjerima?
- Naravno. Dovoljno je da prošetate današnjom Evropom i da vidite sva ta nacionalna pitanja, koja se u različitim zemljama pomaljaju ispod površine i opštih uslova. Vi ste potpuno u pravu, to nije samo naš lokalni problem. To je i svetski problem. Pa čak i nasilje: mnogi su se na Zapadu pravili važni kako je reč o nekim primitivcima na Balkanu... Koješta, slične fenomene sada imate širom sveta i to preti apokaliptičnim posledicama. Neki to artikuliraju kao sudar civilizacija, hrišćanske i islamske, i nije jasno što sve iz toga može da se desi. Sa druge strane, ja nikada ne govorim samo o raspadu Jugoslavije, već i o njenom razbijanju. Jugoslavija je aktivno razbijena, ona je razbijena iznutra i spolja. Ne radi se o tome da je nešto prosto dotrajalo pa se raspalo... Tu se postavlja i pitanje odgovornosti. Koju odgovornost se tretira? Odgovornost za ratne zločine. A šta ćemo sa odgovornošću za izbijanje rata? Nikome još nije suđeno niti je sud u Hagu imao mandat da sudi za zločin protiv mira, a to znači za političke poteze koji su povučeni i koji su doveli do rata: jednostrane separacije, prosto proklamujete da ćete da izađete od negde, po svaku cenu. Onda dođe do rata, a vi ne odgovarate. Sudi se za dešavanja u ratu, a ne i za izazivanje rata, zato da bi odgovarali samo neki favorizovani političari u bivšoj Jugoslaviji, a ne i neki strani, koji su pomogli u tom razbijanju Jugoslavije. Mi tek treba da analiziramo taj proces.

Vraga smo mogli da uradimo!

Krivaca za izbijanje rata ima na svim stranama, no svi se ponašaju kao politički pobjednici. Skočimo li u današnjost Srbije, govorili ste i o definiranju srpske države u novom ustavu: država Srba i drugih građana bilo bi miješanje lončića. Neki su, poput politologa Nenada Dimitrijevića, pomalo mazohistički sugerirali da se u ustavu mora odustati od nacionalnog imena države, jer je ono, da skratimo argumentaciju, došlo na loš glas?
- Pošto nemam mazohizma, nisam ni za kakvo odustajanje. Kada od nečega odustanete, posljedice mogu biti ne samo mazohizam, nego i sadizam, a da niste ni primetili. Jer vi se pravite da ste odustali, pa napravite jednu čisto građansku koncepciju, a pošto ste vi i većina nastojite da je logički sprovedete. Ako imate građanističku koncepciju, ne možete da uvedete pojam nacionalne manjine. Amerikanci npr. nemaju pojam nacionalne manjine. Svima čitaju lekcije o nacionalnim manjinama, a oni uopšte namaju taj pojam. Francuzi isto nemaju pojam nacionalne manjine, a imaju sada probleme sa muslimanima u Parizu itd., tako da je to jedna dosta komplikovana stvar. Drugo je pitanje što vi sada imate neke manjinske stranke u Srbiji koje, naravno, nastoje da pređu cenzus i koje sada govore da smo mi pogrešili zato što nakon 5. oktobra nismo imali 6. oktobar.

Vi ste to nazvali sukobom legalizma i revolucionarne legitimacije.
- Tada je na sceni bila vojska i policija, moralo se sklapati sporazum sa crvenim beretkama i sa Legijom iza scene, da ne bi došlo do opšte klanice. Naknadno izgleda da smo mi mogli da uradimo ovo i ono. Vraga smo mogli da uradimo kada je većina u saveznoj i srpskoj skupštini bila u rukama Miloševićevih ljudi, da ne govorimo o ovim oružanim formacijama. Tri meseca imali ste vladu u kojoj je bilo po tri ministra za svaki resor, zato što je moralo da se postigne nekakav kompromis, da bi prijenos vlasti prošao mirno. Nismo za džabe u pripremama za 5. oktobra, i ja sam u tome učestvovao, a predviđajući moguće velike komplikacije zamolili SPC i patrijarha i on je unapred zakazao moleban za 6. oktobar. Pazite, unapred, u slučaju da stvar krene naopako, da izbije veliko nasilje, da onda može crkva da interveniše, da smiri strasti. Tako da su te priče o revolucionarnom legitimizmu, koji bi dao neka prava, neutemeljene. Tj. možda bi on dao neka prava, ali sredstava nije bilo. Sada neki još govore o lustraciji. Proš'o voz. Morate se odlučiti da li ste za nekakav ustavni put ili neki drugi.

Glasao sam za ustav

Što kažete na prigovore o demokratskom deficitu referenduma za novi ustav, na prigovore da se radi o ucjeni birača da se izjasne o problemu Kosova? Da li je referendum bio primjeren?
- Na nekom apstraktnom nivou dalo bi se o tome govoriti. No konkretno stvar je ovakva: mi smo imali ustav koji je nasleđen i koji je trebalo menjati na ustavni način. A tamo je propisan referendum, čak i ova većina koju je teško postići. Pa ne možete malo ovako, malo onako! Ako hoćete da menjate ustav, menjajte ga na ustavan način. Ako hoćete revolucionarno, onda sazivajte ustavnu skupštinu. Prema tome, ja sam bio za to da se, ako je ikako moguće, menja ustav na ustavni način. A ako ne uspe, onda birati novu skupštinu, koja bi istovremeno imala ustavotvorne ingerencije. Ja sam naravno glasao za ustav, smatrao sam da treba glasati za ustav. Tu sad može biti konkretnih kritika, ali meni su najsmešnije kritike kada neko kaže da ustav nije savršen. A ja pitam šta je savršeno, osim jednog bića u teologiji, Gospoda Boga!?

Vi političke blokove u Srbiji ne dijelite na demokratski i autoritarni, nedemokratski, već s obzirom na njihov odnos spram tzv. euroatlantskih integracija?
- Jeste, to je specifična razlika naše situacije. U svojoj novoj knjizi, koja je izašla u okviru mojih izabranih dela, a u kojoj komentiram posljednjih nekoliko političkih godina u Srbiji, plediram za ODES - Okupljanje za demokratsku euroatlantsku Srbiju. Nije red da se netko tko poštuje demokratska pravila ne naziva demokratom samo zato što se vaša partija zove demokratska, a njegova socijalistička ili radikalska. Drugo je pitanje unutrašnje uređenje pojedinih partija. Zar su ove koje se nazivaju demokratskima unutra uređene demokratskije od socijalista i radikala? Ja sam za otvoren govor o svemu, pa i o demokratskom deficitu partija. Kao što sam svojevremeno rekao - šta mi govorite o tržišnoj privredi? Kažite, brate, da ste za kapitalistički način proizvodnje spojen sa demokratijom. Pa onda možemo da kažemo socijalna država kao korektiv itd. Ali nemojte mi skrivati, ne volim ideološke skrivalice.

Kritičar ste obje strane u odnosu između Srbije i EU?
- Politika uslovljavanja EU-a upala je u ćorsokak, jer nema više čime da uslovljava. Naprosto zato što ono što su obećavali nisu u stanju ili neće da ispune, zbog svojih unutrašnjih teškoća. Pa sad ispada da treba da mi imamo razumevanje za njih bogate, razvijene i moćne, što nisu u stanju da promene svoj ustav ili da imaju 30 i nešto članova, a ne 25. To je smešno! Sa druge strane, to ne znači da sam ja protiv unutrašnjih reformi koje treba da nas učine u mnogo čemu sličnim sistemski najrazvijenijim zemljama u Evropi, jednoj kombinaciji kapitalizma demokracije i socijalne države. Za to sam da nastavimo naše unutrašnje reforme, zato što to nama odgovara, a ne zato što to oni uslovljavaju, jer oni više nemaju čime da to čine.

Radikali i DS imat će najviše glasova

Hrvatska politička klasa u cjelini ne potiče raspravu o evroatlantskim integracijama, koje konsenzualno prihvaća. Je li u Srbiji isto tako?
- Šta će biti ako Hrvatska ne bude primljena u EU samostalno, već u paketu sa ostalima? Sve je to ionako ad calendas graecas, tj. malo sutra. Uzet ću primer iz Srbije: mi ćemo se suočiti sa vrlo teškom situacijom ako bude pokušaja nametanja rešenja za Kosovo i Metohiju. Koja će partija u Srbiji, koja hoće da pređe cenzus, zastupati pristupanje EU-u i NATO-u kada vam uzimaju na silu jedan deo teritorija? Sve takve partije će da izgube izbore. Sa druge strane, naša unutrašnja potreba je da menjamo sami sebe, da se reformišemo. A tu je još jedan problem: nekoliko zemalja, uključujući i Hrvatsku, žrtva su hipokrizije EU-u kada je reč o Turskoj. Oni ne mogu da kažu da neće da je prime iz svojih razloga, bilo to kršćanstvo ili nešto drugo, a neće da nam kažu da smo i mi vezani uz te odluke.

Za kraj, prognozirajte nam rezultate sljedećih izbora u Srbiji?
- Nešto je teško, a nešto lako predvideti. Radikalna stranka i Demokratska stranka imat će najviše glasova, verovatno istim redosledom. Demokratska stranka Srbije sa ovom narodnjačkom koalicijom verovatno će proći bolje, nego što je to izgledalo ranije. Ona će biti treća stranka, ne mnogo slabija od prve dve. Onda će biti pitanje koalicije, jer nema niti jedne stranke koja može da obrazuje jednostranu vladu. Tu će onda biti pitanje koalicije Demokratske stranke i narodnjačke koalicije. Ključno će biti hoće li najveća Demokratska stranka imati premijera ili će prepustiti to mjesto da bi imala najviše ministara. Ali ima još jedna mogućnost koju ljudi ne razmatraju: ne postigne li se saglasnost, moguća je manjinska vlada u centru. Jer je narodnjačka koalicija na čelu sa DSS-om sebe vrlo pragmatično pozicionirala u centru. Može se desiti da imate manjinsku vladu, koju jedni napadaju, a drugi neće da pomognu - radikali demokratima i obrnuto. To je isto jedna mogućnost, koja bi bila loša, bolje bi bilo da imamo jedan otvoren sporazum sviju. Naročito zato što dolaze ti odsudni trenuci oko Kosova i Metohije.  
Srećko Pulig

 

Prikaži verziju za ispis

Ustaške škrabotine na fasadi pravoslavne crkve u Sinju
Čedo Prica: Na strani zdravog razuma i ljepote
Smiju li Srbi glasati za Hrvata
‘Crna lista’ na CD-u: Snimljeni i popisani hrvatski neofašisti
Први Закон о дијаспори
Manjine iz Hrvatske zajedno u Zadru
Knin: Razbijeno staklo na Srpskom kulturnom društvu Prosvjeta
Novi kriteriji za novac iz proračuna
Predstavljen godišnji izvještaj nevladinih organizacija
Veći budžet za manjine
Blaga himna za divlji svijet
Када Јован постане Иван
Znaš, on ti je Srbin
Preminuo Bogdan Tirnanić
Politička zastupljenost poboljšana, zapošljavanje nije
Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta", 2005. | Impressum | Kontakt