Roman - jedina preostala spona literature i šire publike, kako navodi Gojko Božović - na savremenoj britanskoj sceni pojavljuje se u «tri lica». Razgovor o britanskoj književnosti, upriličen u Britanskom savetu kao svečana inauguracija Velike Britanije u ulozi počasnog gosta na jubilarnom Sajmu knjiga rasvetlio je ovu trovrsnu podelu, postavljenu u izlaganju profesora Zorana Paunovića, iz različitih uglova - no najznačajniji se svakako ticao ovogodišnjeg Nobelovca, Harolda Pintera. Pokazaće se, naime, da je Pinter samosvojno «lice» britanske literature, mada tipičan predstavnik ostrvske intelektualne klime: snažnog političkog angažmana upravo onda kada tvrdi da piše apolitična dela i da ga se politika uopšte ne tiče, znameniti dostojanstvenik i naslednik duge, plemenite linije engleske kulture koji iz stava skromnosti i nekonvencionalnosti izlazi tek povremeno da bi oštro kritikovao sopstvenu sredinu. Posvećen jeziku najpre tamo gde usled besmisla sile i nasilja među ljudima jezik gubi svoj artikulisani glas, veteran dobre drame svojim delom je obeležio razumevanje 20. veka. Danas Pinter svaki svoj javni govor započinje podsećanjem na strah s kojim smo otvorili novi milenijum.