VIJESTI IZ DRUŠTVA
OSTALE VIJESTI
ZANIMLJIVOSTI
ARHIVA
Говор захвале Милоша Кордића
POSLIJE DVADESET GODINA
Prikaz knjige Zlatka Kudelića Marčanska biskupija
Молитва Господња Спридона Алексијевића
TAJNA IVE BANCA
Grafika podunavskih zemalja
Na izložbi su evidentne i podrazumevajuće specifičnosti: dunavska ruta potiče iz srca razvijene centralne Evrope prohodeći kroz države dramatičnih tranzicijskih dešavanja i ka zemljama smanjenog stupnja razvijenosti

Na izložbi Grafika podunavskih zemalja okupljeni su grafičari iz deset evropskih država (Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, SCG, Rumunija, Bugarska, Moldavija, Ukrajina). Specifičnosti su evidentne i podrazumevajuće: dunavska ruta potiče iz srca razvijene centralne Evrope prohodeći kroz države dramatičnih tranzicijskih dešavanja i ka zemljama smanjenog stupnja razvijenosti. No, krajem proteklog veka najveći broj ovih zemalja, bez obzira na nivo ekonomskog razvoja, doživljavao je značajne političke, društvene i geografske promene. Rumunska revolucija, nemačka integracija, sovjetska, češko-slovačka, a potom i dramatična jugoslovenska dezintegracija mnogo toga su promenile. Te promene su nametnule problem identiteta. Na dnevnom redu su preispitivanja, pokušaj vraćanja starih ili ustanovljavanja novih autentičnosti, traganje za specifikumima... No, današnji svet je suptilno složen pa su i najradikalniji zagovornici izgradnje vlastitog identiteta primorani da se integrišu u evropsku zajednicu, u jedno novo integrativno jezgro koje bi da izgradi i poseduje novi identitet...
U takvim okolnostima, u svakom slučaju kriznim, javljaju se i preispitivanja unutar same umetnosti. Postmodernistički galimatijas je – tokom osamdesetih i potom - obuhvatio najrazličitije postupke da bi se došlo do ovovremenski autentičnih iskaza: pogled unazad i anahronizam, eklekticizam, preplet do skora nespojivih stanovišta, ničim nesputavani ekspresivitet i subjektivizam. Tokom devedesetih su se pojavile tendencije obnavljanja modernističkih principa i arganovske (Gulio Carlo Argan) ideje projekta u umetnosti. Dakle, simultano egzistiraju dve struje: ona koja bi da zanemari proces permanentne evolucije i da deluje refleksivno, i ona koja bi da operiše unutar bića umetnosti ne bi li iznašla nove prostore i nove mogućnosti. Pokazalo se da su oba metoda bila delotvorna: oba su nudila aktivan odnos prema stvarnosti. Karakteristični postmodernistički »citati« i anahronizmi su se pokazali delotvornim jer su ukazali na moć neaktuelnosti koja je omogućavala kontemplaciju, filozofiranje stvarnosti, izražavanje kritičkog odnosa. Obnovljeni (novi) modernizam je, takođe, posedovao delotvornost jer je nudio određene plastičke principe kao svojevrsne »recepte« za duhovno prevladavanje stvarnosti (racionalizam, konstrukciju, čvrstu svedenu formu) – umetnik se afirmisao kao specijalista u oblasti umetnosti koji se bavio razmatranjem autentičnih ontoloških karakteristika jer »umetnost ima pravo na svoju zasebnost – ne da bi se izdvojila nego da bi bila primer drugim znanjima i drugim praksama« (Filiberto Menna)...
Na grafikama prezentovanim na ovoj izložbi, svakako, ima uzbudljivih i uverljivih odjeka i postmodernističkih, i (novo)modernističkih osobenosti. No, prva polovina novog stoleća se već karakteriše svojevrsnim stasavanjem u krizi. Tranzicijski procesi postaju dugoročni te su reakcije i tenzije »utupljene« i snižene – drastičnost promena je vremenom ublažena. Zbog toga se kod svih aktera ove izložbe uočava posvećenost odabranim umetničkim razlozima, briga o autentičnosti grafike, te posvećeničko bavljenje njenim sadržinskim, plastičkim i poetskim potencijalima...
Možda zbog toga ovom izložbe dominiraju posvećeničko bavljenje ontološkim karakteristikama grafike. Karakteristični spoj imaginacije i tehnike u delima Dretzlerove, Hulika, Šikanje, Kotaia, Veljaševića, Kneževića i Božkova, odista je delotvoran. Zajednički im je racionalistički, reklo bi se čak analitički pristup grafičkom listu. No, svaki od ovih umetnika poseduje sposobnost da svoju umetničku personalnost iskaže izrazito senzibilnim i likovno elegantnim načinom... Kod ovih autora je bavljenje svojevrsnom »filozofijom otiska« rezultiralo, osim tehnicističkim savršenstvom, ubedljivim i uverljivim »umetničkim porukama«.
Crnogorska umetnica Anka Burić, Rumunka Buga i moldavijski umetnik Rata se upuštaju u traganje za novim grafičkim mogućnostima insistirajući na ludičkim izazovima ali i na nekonvencionalnosti otisnutih grafika.
Dvojica umetnika - Robert Hamerštil iz Austrije i Jurko Koh iz Ukrajine - svaki na svoj način se bave drvorezom. Austrijanac Hamerštil se slobodno poigrava tehnikom i motivima. On svakodnevne urbane prizore svodi na sugestivne amblematske grafičke predstave ne libeći se da unutar vlastitog grafičkog koncepta manipuliše najrazličitijim stilskim koncepcijama (vizantijska ikona, pop-art, ekspresionizam...) Na drugoj strani, ukrajinski grafičar Jurij Koh svojim crno-belim drvorezima reinterpretira i stilizuje viđene i doživljene scene stvarnosti dosledno poštujući tradiciju i njene vrednosti. Ono što je zajedničko ovoj dvojici umetnika, baš kao i svim ostalim učesnicima ove izložbe, jeste nastojanje da se u svakom listu ostvare autentične formalne, plastičke i grafičke vrednosti kojima se formira zasebni personalni izrazi, ali i istinske humanističke poruke koje - hteli mi to ili ne – još uvek jesu jedna od najznačajnijih privilegija umetnika i umetnosti.
Sava Stepanov,likovni kritičar
Učestvuju:
Ula Drecler (Nemačka), Robert Hamerštil (Austrija), Viktor Hulik (Slovačka), Jasna Šikanja (Hrvatska), Anka Burić, Slobodan Knežević, Vladimir Veljašević (Srbija i Crna gora), Alina Buga (Rumunija), Stefan Božkov (Bugarska), Vasile Rata (Moldavija), Jurko Koh (Ukrajina).

Prikaži verziju za ispis

Ustaške škrabotine na fasadi pravoslavne crkve u Sinju
Čedo Prica: Na strani zdravog razuma i ljepote
Smiju li Srbi glasati za Hrvata
‘Crna lista’ na CD-u: Snimljeni i popisani hrvatski neofašisti
Први Закон о дијаспори
Manjine iz Hrvatske zajedno u Zadru
Knin: Razbijeno staklo na Srpskom kulturnom društvu Prosvjeta
Novi kriteriji za novac iz proračuna
Predstavljen godišnji izvještaj nevladinih organizacija
Veći budžet za manjine
Blaga himna za divlji svijet
Када Јован постане Иван
Znaš, on ti je Srbin
Preminuo Bogdan Tirnanić
Politička zastupljenost poboljšana, zapošljavanje nije
Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta", 2005. | Impressum | Kontakt