VIJESTI IZ DRUŠTVA
OSTALE VIJESTI
ZANIMLJIVOSTI
ARHIVA
Говор захвале Милоша Кордића
POSLIJE DVADESET GODINA
Prikaz knjige Zlatka Kudelića Marčanska biskupija
Молитва Господња Спридона Алексијевића
TAJNA IVE BANCA
In memoriam- Branko Kurucić (1946-2011)
Izgovoreno nad Brankovim grobom

 

 


 

 

 

 

 

 

 










Сваки је одлазак подвлачење неке линије, а оним најтежим, последњим, подвлачи се и она најдебља, преко које се ништа не види, али може много да се слути. Растанак је увек и подстицај и прилика да се саберу најважнија и најлепша сећања на лик онога који одлази. У животима свих који су имали срећу да га упознају Бранко Куруцић оставио је неизбрисив траг. У овим бучним временима када је доброта тако скупоцена он је од своје само раздавао. Ширио је увек око себе дух оптимизма и несебично пружао своју професионалну и пријатељску, људску, подршку свима којима је она била потребна. Сећаћемо га се као човека високих моралних начела и јединствене људске топлине.

Бранко Куруцић рођен је 1946. у Кућанцима код Доњег Михољца. Онде се и школовао, а 1964. стигао је у Вуковар и запослио се у ондашњем ПИК-у. Ту је засновао и породицу. Активно се укључио у друштвени рад, посебно синдикални, па је обављао и функције секретара и председника вуковарског Општинског синдикалног већа. Оно по чему је постао познат и незамењив, његов је рад у области културног аматеризма. Члан Културно-уметничког друштва „Слога“ постаје 1974. године. Више пута биран је и за председника Друштва. Од 1987. до 1991. био је директор Центра за културу.

У немирним временима која су и у његов живот унела драматичне промене, умео је да шири стрпљење и толеранцију и да често буде глас толико потребног разума. На месту где је несигурност била свакодневица, окружени болом, тугом, љутњом и патњом, у времену које данас памтимо као мучно и трагично, само захваљујући Бранковој непоновљивој умешности и организаторским способностима, догодио се, као чудо, Српски културни центар. У њему је Бранко око лепоте окупљао људе, градећи у њима способност да стварају или да уживају уметничке дарове других. Сведочанство је то и о насушној људској потреби за културом, о настојању да се, у то доба мрака, осмисли бесмислено, о потреби да се проговори о осећањима. Као да је свима био потребан тај унутрашњи доживљај прочишћења, који могу да подаре само лепота и уметност. Бранко је непогрешиво познавао ту људску потребу, јер је она била дубоки део и њега самог. Зато је у тој установи он био засебна институција. Зато је и природно звучала реченица: „Идемо код Бранка“.

Један је од покретача обнављања рада Српског културног друштва „Просвјета“ у Вуковару, председник  Пододбора и члан Главног одбора у Загребу. Од 1998. председник је Координационог одбора Друштва за подручје Источне Славоније, Барање и Западног Срема. Од 2000. године координатор је организација аматерске културе српске заједнице у Вуковару. На овом послу дао је значајан допринос повезивању тих организација с градским институцијама. Основао је или иницирао покретање већег броја манифестација: Дана културе Срба Источне Славоније, Барање и Западног Срема, Смотре народног стваралаштва СКД „Просвјета“, ликовне колоније „Боја Вуковара“. Основао је 2001. Ансамбл народних игара СКД „Просвјета“ и водио га до 2008. године. Упорним радом постигао је да Ансамбл надрасте регионални оквир и постане институција од „Просвјетиног“ општег интереса. На Европским смотрама српске дијаспоре већ годинама овај Ансамбл, захваљујући и Бранковом немерљивом доприносу, осваја највише награде.

Био је човек огромне радне енергије. Потицао је све облике културног аматеризма: фолклорни, ликовни, музички, позоришни, књижевни. Није занемаривао ни рад с најмлађима. Неуморно је обилазио школе и позивао на укључивање у аматерско стваралаштво, знајући да је то једини залог трајања и будућности. Није застајао пред проблемима, али се није заносио ни успесима. Био је пажљиви саговорник и слушалац. Сваком питању посвећивао је потребну пажњу. Умео је да запажа и закључује и да о свему, без журбе, да свој одмерен, јасан и образложен суд. Био је без остатка посвећен свему што је радио и градио, а градио је темељито и упорно. Био је човек од речи и договора. На његову подршку, разумевање и помоћ могло се сигурно рачунати када је у питању била добра намера и племенит циљ. Увек позивајући на окупљање и заједништво уживао је неподељен углед и јединствено поверење своје околине.

Био је привржен својој породици, пријатељима и сарадницима. Такав ће заувек трајати у нашем сећању.

Нека му је вечна хвала и слава!

                                                                     Децембар, 2011.

Prikaži verziju za ispis

Promocija zagrebačkog izdanja Romana o Londonu Miloša Crnjanskog
Sjećanje na Desanku Maksimović...
Izložba slika Nikole Medića
Предавање о 200-годишњици рођења Његоша
Љубивоје Ршумовић у Загребу
Izložba novih naslova s 58. Beogradskog sajma knjiga
Jesen u Petrinji 2013
Promocija knjige Radoja Arsenića - Remember Maksimir
NATJEČAJ za nastavnika ili profesora srpskog jezika ili hrvatskog i srpskog jezika
Јесен, и живот без смисла
U DARDI MALI JUBILEJ
Izložba Jovice Drobnjaka - Slikarski fotografiran motiv cvijeća
Ljetna škola srpskog jezika i kulture punoljetna!
POZIV NA PJEVAČKU RADIONICU I PREDAVANJE - U sklopu 8. Dana srpske kulture
Izložba Komora - iz srca hrasta gostovala u Banja Luci
Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta", 2005. | Impressum | Kontakt