Privilegija od 6. aprila 1690.

Mi Leopold itd., itd.
Svima narodima i zemljama koje od Naše nasledne kraljevine Ugarske zavise, i svima drugima koji ovo čitali ili slušali budu, a poglavito narodu albanskom Našu carsku i kraljevsku milost i svako dobro.
Neka vam bude znano da turski rat, na koji smo narušenjem ugovora i nepravedno izazivati, po Našem carskom i kraljevskom zvaniju, uzdajući se u božju zaštitu i pravednost Naše stvari, samo toga radi vodimo da narode koji su nam potčinjeni i koji pravno zavise od Naše spomenute kraljevine Ugarske, i sve druge hrišćane, iz groznog turskog ropstva otmemo, i pređašnjoj slobodi, pređašnjim povlasticama i pređašnjem savezu sa telom od kojeg zavise povratimo, ukinuvši svaku zloupotrebu, i popravivši štetu turskim tiranstvom nanesenu, i povrativši svakom svoje pravo. − Zbog toga sve narode koji po svoj Albaniji, Srbiji, Miziji, Bugarskoj, Silistriji, Iliriji, Macedoniji, Rasiji stanuju, i druge zemlje koje od predrečene Naše kraljevine Ugarske zavise, i sve druge narode koji pod jarmom turskim stenju, blago opominjemo da pobožnoj i otačaskoj Našoj želji odgovarajući, u ovoj tako povoljnoj prilici, kad su turske snage u tolikim pogibijama pobednim Našim oružjem satrvene, za svoje spasenje i oslobođenje i zakon hrišćanski, svi na Našu stranu pređu i protiv Turaka na oružje ustanu, Našoj vojsci po ugodnosti i nuždi, na zapovest Naših vojvoda i generala, koji će se naskoro s dovoljnom i mnogobrojnom vojskom na bojištu pojaviti, pridruže se, i njoj po mogućstvu hranu i što joj drugo za izdržavanje ustreba, daju, i u svakoj prilici protiv opšteg neprijatelja na pomoć gotovi budu, − (a rečene Naše vođe zaštićivaće ih protiv napadaja od Turaka i držaće svagde, kao što smo ozbiljno zapovedili, vojnički zapt), − i da se Našem zakonitom gospodstvu svojevoljno povrate, ako hoće da iskuse Našu milost i blagonaklonost. – Obećavamo vama svima predrečenim narodima i zemljama, koje su nama kao kralju Ugarske pravno potčinjene i koje će se zakonito potčiniti, zadržavši poglavito slobodu, povlastice i prava svoje veroispovesti i izbora vojvode, da ćete izuzeti biti ispod svakog javnog tereta i danka, ali izuzevši stara i obična prava kraljeva i gospode koja su postojala pre svakog upada turskog, i ukinuvši u ovima svaku zloupotrebu turskim gospodstvom uvedenu, osim u slučaju ratne nužde, gde ćete za vaše sopstveno spasenje i obranu, na način dobrovoljnog danka, po mogućstvu davati nužne priloge, da se vojske Naše održati, zemlje obraniti, i ratni tereti snositi mogu. A kad se turski jaram zbaci sve ćemo u staru formu i nadležni red za buduće po želji i na zadovoljstvo vaše dovesti, i povratiti svakome svoje pravo i slobodu veroispovesti, povlastice i slobode od tereta, svima i svakom pojedinom davaćemo pravicu, i svima ćemo dati najobilnija svedočanstva milosti, blagonaklonosti, blagosti i očinske Naše zaštite. Osim toga obećavamo, poklanjamo i ustupamo svima i pojedinim slobodno priteževanje dobara, ili pokretnih ili nepokretnih, koja god od Turaka na svojim granicama oduzeli budu.

Radite dakle Boga radi, da povratite veroispovedanje, spasenje, slobodu, bezbednost vašu, bez straha pređite na Našu stranu, kuće vaše i poljsku radnju ne ostavljajte, vaše drugove pozovite da vašim stopama sleduju, i priliku ovu od Boga i od Nas vam danu, koja se nikad više povratiti neće, upotrebite, ako ćete za sebe, ako za sinove vaše, ako najposle za milo otačastvo i spasenje da se starate, uostalom vama svima i pojedince jasno nudeći Našu carsku i kraljevski milost.

Dano u Našem gradu Beču, 6. dana meseca aprila godine 1690., Našega kraljevanja, rimskoga, 32., ugarskoga 35., a češkoga 34., Leopold (M.P.) T.A. Henr. grof Stratman. Na sopstvenu zapovest presvetl. carskog i kraljevskog veličanstva: Stef. Andr. pl. Werdenburg.

PISMO LEOPOLDA I. PATRIJARHU ARSENIJU III. ČARNOJEVIĆU OD 6. APRILA 1690.

Leopold, itd., itd., Časni, Odani, Ljubezni! Više puta nam je dostavljeno koliko vam na srcu leži bezbednost i napredak stvari hrišćanske; sa zadovoljstvom smo razumeli da ste o ovome izvrsne dokaze dali, idući na ruku vernome, pokojnom generalu Pikolominiju, dok se tamo bavio. To isto sebi i unapredak od osobite vernosti i revnosti, a osobito od bogopoštovanja vašeg obričemo, ne sumnjajući da ćete vi po onom uvaženju, koje kod tamošnjih naroda a osobito Arbanasa i Srbalja imate, priležno nastojavati, da ovom tako udesnom od Boga danom prilikom turski jaram, pod kojim su dosad na plačevni način stenjali, zbace, i pridruživši se Našem oružju svakim načinom potpomognu, da se varvarsko otomansko tiranstvo ponizi i ugasi. Učiniće zaista delo i Bogu vrlo milo, a i Naše carske i kraljevske milosti dostojno, koju milost kao što vama blagonaklono nudimo, tako isto nećemo propustiti, danom prilikom i živim dokazima je posvedočiti, Dano u Našem gradu Beču, dana 6. meseca aprila, godine 1690., Našeg kraljevanja, rimskoga 32., ugarskoga 35., a češkoga 34. Leopold (M.P.) T. A. Henr. grof Stratman. Na sopstvenu zapovest presvetl. g. kr. veličanstva: Stef. Andr. pl. Werdenburg.

PRIVILEGIJA LEOPOLDA I. OD 21. AUGUSTA 1690.

Mi Leopold I. itd., itd.
Časnom, Odanom, Nama ljubeznom Arseniju Čarnojeviću, Srbalja istočne crkve grčkoga obreda arhiepiskopu, episkopima, i svima drugim crkvenim i mirskim staležima, kapetanima, potkapetanima, najposle celom opštinstvu istoga grčkog obreda i naroda srpskog, po Grčkoj, Bugarskoj, Rasiji, Hercegovini, Dalmaciji, Podgorju, Jenopolju i ostalim sajuženim mestima i svima drugima, koji ovo čitali, videli ili slušali budu, Našu carsku i kraljevsku milost i svako dobro.

Ne samo iz poniznog pisma koje nam u ime vas sviju podnese poslani k Nama episkop jenopoljski Isaija Đaković, nego još jasnije iz usmenog njegovog pretstavljanja najmilostivije primismo vašu poniznu zahvalnost, što smo vas iz čeljusti varvarskog turskog tiranstva oteli i pređašnjoj slobodi povratili, kao i večitu obavezanost, kojom ispovedate da ste Nam vi i vaši potomci zbog tolikog učinjenog dobra obvezni, istina po dužnosti vašoj, ali na Naše u toliko  veće zadovoljstvo što priznavši Naše pravo, i sebe u krilo milosti i blagonaklonosti Naše, kao vašeg gospodara i zakonitog kralja odavajući, s pohvalnom duha krepošću izjavljujete, da vam otsada pod senkom Naše zaštite valja i živeti i mreti. Smatrajući ne toliko ovo vaše Nama odveć milo svedočanstvo i  izjavu, primamo blagonaklono vas sve skupa i pojedine u Našu carsku i kraljevsku zaštitu, koliko da se tim izredna ova namera u vašim duhovima utvrdi, i sinovima neprestano uliva, i u svima slučajevima stvarnim dokazima sve većma i većma ukrepi. Očinski vas dakle pozivamo da protiv najžešćeg dušmanina hrišćanskog imena i vašeg gonitelja pod Našom zaštitom i pod upravom Naših vojvoda na oružje ustanete, da odbijete nepravde, nevolje o bede, koje su vam dosad najnepravednije i najnemilostivije nanošene bivale. A da biste i vi uzajamno blagost i slast Naše vlade i gospodstva već na samom pragu osetili, vaše molbe s prirođenom Nam blagošću odobravajući, milostivo smo zaključili: Da po običaju Srbalja istočne crkve grčkoga obreda i po propisu staroga kalendara slobodno opstojati možete, i da vam kako dosada tako i unapred nikoji crkveni ili svetovni staleži nikakve dosade činiti ne mogu; i neka vam slobodno bude između sebe, sopstvenom vlašću, iz srpskog naroda i jezika postavljati sebi arhiepiskopa, koga će crkveni i svetovni stalež između sebe birati. I ovaj arhiepiskop neka ima slobodnu vlast raspolagati svima istočnim crkvama grčkog obreda, episkope posvećivati, sveštenike po manastirima raspoređivati, gde bude nužno crkve sopstvenom vlašću zidati, po varošima i selima srpske sveštenike nameštati: jednom reči, kako i dosada da bude poglavar nad crkvama grčkog obreda i nad opštinstvom iste veroispovesti, i da ima vlast njima raspolagati, sopstvenom vlašću crkvenom, po povlasticama koje vam dadoše prethodnici Naši, nekadašnji bležene pameti kraljevi Ugarske, po svoj Grčkoj, Rasiji, Bugarskoj, Dalmaciji, Bosni, Jenopolju i Hercegovini, kao i u Ugarskoj i Hrvatskoj, gde ih faktično ima, i ukoliko i dokle Nama svi skupa i pojedince verni i privrženi budu. Dalje crkvenim staležima, kao arhiepiskopu i episkopima, monasima i svakoga reda sveštenicima grčkog obreda u manastirima i crkvama neka ostane vlast raspolagati, tako da niko u predrečenim manastirima, crkvama i rezidencijama našim nikakva nasilja činiti ne može; nego od desetka, danka i kvartira da budu oslobođeni kao i pre, niti da ima iko od svetovnjaka, osim Nas, nad crkvenim staležom vlast, koga zatvoriti ili zarobiti, nego da arhiepiskop može takve od njega zavisne crkvene ljude, ako što skrive, po pravu crkvenom ili kanonskom kazniti. Prilažemo dalje i potvrđujemo da se grčkog obreda crkve, manastiri, i što k ovima spada, kao i dobra što arhiepiskopu i episkopima pripadaju, ma kakva ona bila, kao što su od prethodnika Naših priložena, pritežavati mogu; a koje je crkve neprijatelj hrišćanskog imena Turčin od vas oduzeo, i te kad se osvoje, zapovedićemo da se u vaše ruke predadu. Najposle kad arhiepiskop, ili episkopi vaši, kad nužda zahteva, manastire i crkve po varošima ili selima obilaze, ili parohe i opštinu poučavaju, nećemo trpeti da im iko, bilo od crkvenih ljudi bilo od svetovnih, dosadu kakvu čini.

Mi sebi tvrdo obećavamo da ćete vi ovu Našu najštedriju i najmilostiviju koncesiju svim trudom i silama zaslužiti, i vašu vernost i privrženost neprestano neoskrvljenu čuvati, i da je nikakve bure porušiti neće; uostalom vama svima i pojedince potvrđujemo najmilostivije Našu carsku i kraljevsku milost. Dano u Našem gradu Beču, dana 21. augusta godine 1690., Našega kraljevanja, rimskoga 33., ugarskoga 36., a češkoga 34. Leopold (M. P.) T. A. Henr. grof Stratman. Na sopstvenu zapovest presvetl. carskog i kraljevskog veličanstva: Stef. Andr. pl. Werdenburg.

PRIVILEGIJA LEOPOLDA I. OD 4. MARTA 1695.

Mi Leopold I. itd., itd.
Našima vernima svima skupa i pojedince, gospodi prelatima, baronima i magnatima, naime pak budućem arhiepiskopu ostrogonske, kaločke i bačke crkve, rečene Naše kraljevine Ugarske knezu palatinu: tako i grofovima, sudiji Naše kraljevske kurije, kao i vrhovnom generalu gornjih predela gorespomenute Naše kraljevine Ugarske, i Naših kraljevina Dalmacije, Hrvatske i Slavonije banu itd. Našim tajnim savetnicima: dalje zameniku Našega ličnoga prisustva u sudovima i savetniku Našem, kao i Naših Komora ugarskih i sepeške prefektu, administratoru i ostalim savetnicima; osim toga županima i podžupanima, plemićkim sucima i jurasorima ma koje županije gorespomenutih Naših kraljevina Ugarske, Dalmacije, Hrvatske i Slavonije; k tome sviju Naših gradova zapovednicima i podkapetanima; i ostalim vojničkim oficirima, kako konjaničkog tako i pešačkog reda, sadašnjima i budućima, ako skupa ili pojedince s ovim pismom potraženi budu; pozdrav i milost Našu.

Najponiznije je pretstavio Veličanstvu Našem Arsenije Čarnojević, Srbalja grčkog obreda arhiepiskop, kako je on pre ne mnogo godina, to jest otkako se vodi ovaj sadašnji rat, koji protiv zakletoga neprijatelja hrišćanskom imenu još i sad bukti, − uspehom pobednog oružja Našeg pobuđen, i jasnim primerom božjeg blagoslovlja, koji je Naše snage krepio, nagonjen, − zajedno sa srpskim (rackim) narodima, koji odavna stenjahu u varvarskom ropstvu, preduzeo da strese jaram otomanskog tiranstva, i u tu svrhu izjavio, na samo da su oni i potomci njihovi Našem kao zakonog kralja pravu, milosti i blagonaklonosti potčinjeni, nego i to da su, − ostavivši svoje kuće u Turskoj, i napustivši svoje imanje i sermiju, iz svoje domovine prognani i u predele Naše kraljevine Ugarske premešteni, da bi se najgroznijem neprijatelju i dalje svetili za njegovu svirepost i nju porazili, − pod senkom Naše zaštite neprestano gotovi živeti i mreti, i kako je on ovim osobito vrlim i plemenitim delom, od Našega Veličanstva dobio milostive otpuste i diplome, osobito godine 1690. i 91. izdate, i slobode i preimućstva koja se u njima sadrže. Po glasu ovih pisama obećano je da će se ne samo staro uvaženje istoga arhiepiskopa i obred srpskoga naroda nepovređeno održati, nego da će im se i potpuna sloboda duhovne uprave, štaviše i u svetovnim stvarima oslobođenje od sviju tereta i dadžbina, naime pak od desetka dopustiti. Pokraj svega toga nalaze se neki Naši verni stanovnici obojega staleža koji, ne obzirući se na milostivu volju i na dopuštenje Naše, usuđujući se pretpomenutoga arhiepiskopa i narod srpski u prastarom upražnjavanju njihovog obreda uznemiravati, ili u duhovnoj upravi na put im stajati, ili najposle na davanje desetka, koji im ne pripada, prinuđivati, koje ne biva bez njihove grdne pagube i štete, a s očevidnom opasnošću Naše službe. Spomenuti arhiepiskop srpski kod Našeg Veličanstva u pristojnoj molbi najponiznije moli da bi Mi, za bolje oduševljenje njihove službe, njihova pređašnja prava milostivo održati, dostojanstvo arhiepiskopa i njegovo uvaženje (autoritet), da može postavljati episkope svoga obreda, potvrditi, dalje episkopima od svakoga smetanja slobodnu upravu pastirskog zvanja dopustiti, najposle celom narodu slobodno svuda ispovedanje njegova obreda i uobičajeno od desetka oslobođenje ponovo dopustiti, i u ovom obziru u Našu kraljevsku zaštitu i obranu milostivo ih primiti blagoizvoleli.

Kojih ponizna molba kad nam je najponiznije predložena bila, i kad smo u milostivo rasuđenje uzeli rečenoga naroda srpskog verne usluge protiv opštega hrišćanstvu neprijatelja plemenito prinesene i obilnom plemenitom krvlju zasvedočene, i postojanje njinu privrženost i buduće milostivo Nam obećavajući (do Našeg daljeg milostivog raspoloženja i naredbe, koju ćemo po okolnostima vremena izdati), milostivo smo zaključili: da i spomenutom arhiepiskopu staro dostojanstvo, i vlast episkope svojega obreda postavljati (budući mu ovo po pravu i po običaju istoga njegovog obreda pripada), nepovređena ostane, i episkopi, koje je on postavio, a imeno časni: Isaija Đaković, temišvarski, jenopoljski i arhimandrit manastira Krušedola; Stefan Metohijac, gornjokarlovački i zrinopoljski; Jeftimije Drobnjak, segedinski; Jeftimije Popović, budimski i stolnobeogradski; Jeftimije Tetovac, mohački i sigetski; Spiridon Štibica, vršački; i Jefrem Banjanin, velikovardarski i jegarski (tj. koje Mi silom ovoga pisma nalazimo da se mogu primiti i trpeti), po određenim okružjima, − u kojima se, tojest, po volji Našega pridvornog vojenog saveta naselilo i smestilo u dovoljnom broju porodica naroda rackog ili srpskog, koji je, kao što je spomenuto, iz jarma turskog sužanjstva u Našu privrženost primljen, − da mogu svoja duhovna zvanja bez prepreke otpravljati, krivce ispravljati i za krivice kazniti, stole i prihode crkvene koji im po obredu i starom običaju pripadaju primati, i svoju dužnost (ali bez ikakve pagube Naših prelata i rimokatoličke crkve) otpravlajti; najposle i sav narod koji po Našim gradovima, varošima, granicama i predelima, tj. u mestima koja su mu preko komisije pomenutog Našeg pridvornog vojenog saveta ustupljena, ma gde stanuje da ima slobodno vršenje obreda i veroispovesti, bez ikakva straha, opasnosti i štete u telu ili imanju, i da može uživati pređašnju i još u staro doba, po glasu trećega člana petoga dekreta kralja Matije, i poslednjega članka drugoga dekreta kralja Vladislava njima dopuštenu slobodu od desetka, koji desetak neka sam narod obraća i upotrebljava na izdržavanje i prihod episkopa svoga obreda, a da im se nikakve protivne prepone ne čine od strane Naših prelata i komorskih zvaničnika. Zato, da bi oni u uživanju predizloženih sloboda i oslobođenja bezbednije opstati, i od Nas darovanim blagodejanijama bolje se usrećiti, a črez to u mrzosti i razdraženosti, koju protiv otomanskog tiranstva imaju, većma se utvrditi, i Nama pripadajući privrženost i pohvalnu volju služenja plemenito i postojano održati mogli, našli smo za nužno da njih sve skupa, tj. arhiepiskopa, episkope i srpske narode, u novije doba iz turskog ropstva otete, sa svom porodicom i dobrima, i sa svima stvarima i svom sermijom njihovom u Našu kraljevsku odbranu i osobitu zaštitu i pokroviteljstvo primimo, štaviše, da ih i vašoj zaštiti, odbrani i osobitom pokroviteljstvu poverimo. Zbog toga vernostima vašim, kojima i gore, svima skupa i svakome pojedince ovim pismom tvrdo nalažemo, blagonaklono preporučujemo i zapovedamo, da ma kad i koliko god puta od pretpomenutog arhiepiskopa i njemu potčinjenih episkopa, o čemu gore navedenom, svi zajedno i pojedince umoljeni budete, njih protiv sviju nezakonitosti i nasilnih napadača, uznemiritelja i oštetitelja, dok stvari onako kao što je gore kazano stojale budu, zaštićivati, pokroviteljstvovati i braniti, i u gore rečenim dopuštenjima i koncesijama Našim čuvati i dajući u ovom obziru Našu kraljevsku važnost, što ište i pravo i pravda; drukčije da ne postupate. Ovo kad se pročita, da se ima pokazatelju vratiti. Dano u Našem gradu Beču u Austriji, dana 4. meseca marta, godine 1695., našega kraljevanja, rimskoga 37., ugarskoga i ostalih 40., a češkoga 39. Leopold (M. P.) Blazije Žaklin episkop njitranski. Pavle Mednjanski.
Urednik: Jovan Radonić

Prikaži verziju za ispis