VIJESTI IZ DRUŠTVA
OSTALE VIJESTI
ZANIMLJIVOSTI
ARHIVA
Говор захвале Милоша Кордића
POSLIJE DVADESET GODINA
Prikaz knjige Zlatka Kudelića Marčanska biskupija
Молитва Господња Спридона Алексијевића
TAJNA IVE BANCA
„Oluja“ još traje
Tadić upalio sveću u pomen žrtvama. U „Veritasu“ kažu da Srbi žele da se vrate u zavičaj, ali se u Hrvatskoj ništa nije promenilo i da se i dalje ispisuju grafiti „Srbe na vrbe“
BEOGRAD - Danas se navršava punih 12 godina od početka akcije „Oluja“ tokom koje su snage hrvatske vojske 1995. godine proterale sa teritorije Republike Srpske Krajine oko 250.000 Srba i ubile oko 2.500. Povodom tog strašnog događaja, predsednik Srbije Boris Tadić je juče upalio sveću za pomen žrtvama u crkvi Svetog Marka u Beogradu. - Činjenicu da je u akciji „Oluja“ prognano 250.000 Srba i ubijeno oko 2.500 moramo uvek pamtiti. Stalno ću podsećati i zahtevati da svi koji su počinili zločine moraju odgovarati pred licem pravde - rekao je predsednik tom prilikom. Tadić je izrazio očekivanja da će vlasti Republike Srbije nastaviti i ubrzati napore da se prevaziđu prepreke za rešavanje konkretnih problema izbeglih i raseljenih, pre svega kroz integraciju ili povratak. Insistiramo da se nađu krivci Predsednik Srbije je, u razgovoru sa predstavnicima Udruženja porodica nestalih i ubijenih u vreme „Oluje“, ponovio zalaganje za utvrđivanje odgovornosti svih onih koji su počinili zločine. On im je preneo da je u razgovorima koje je imao sa hrvatskim predsednikom Stjepanom Mesićem insistirao da se pitanja prognanih Srba rešavaju na efikasniji način, što uključuje obezbeđivanje sigurnosti, prava na zapošljavanje, kao i ispunjavanje svih drugih prava koja su im oduzeta tokom rata. Direktor Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“ Savo Štrbac ocenio je juče u Banjaluci da su Srbi iz Hrvatske danas, dvanaest godina posle izgnanstva, i dalje „prognanici, beskućnici, apatridi i iseljenici, opterećeni epitetima agresora i ratnih zločinaca“.
- I dalje postavljamo ista pitanja, kako možemo biti agresori u državi u kojoj smo bili konstitutivan narod i kako možemo biti zločinci kada je više od jedan odsto Srba u Hrvatskoj ubijeno, dve trećine prognano i uništena sva privatna imovina i svi istorijski, kulturni i duhovni spomenici - rekao je Štrbac. On je na konferenciji za novinare rekao da prognani Srbi iz Hrvatske i dalje žele da se vrate u zavičaj, na svoja imanja i u svoje stanove, te sakupe kosti pobijenih i sahrane ih po pravoslavnim običajima. Hrvati još slave „Oluju“ Štrbac je rekao da prognani Srbi žele da njihov povratak bude održiv i dostojan čoveka na početku trećeg milenijuma. Prema njegovim rečima, ni dvanaest godina posle izgnanstva, dok čelnici hrvatske države javno govore da je povratak Srba prioritetno državno i nacionalno pitanje, u praksi se prema Srbima skoro ništa nije promenilo nabolje. - Državni mediji u Hrvatskoj vokabularom iz ranih devedesetih propagiraju mržnju prema svemu što je srpsko, povratnici se hapse i maltretiraju, a njihova imovina se pljačka, ruši i pali, napadaju se pravoslavne svetinje, znamenja i sveštenstvo, urbani Srbi se pohrvaćuju, pravoslavci se pokatoličavaju i ponovo se ispisuju grafiti „Srbe na vrbe“ - naveo je Štrbac. Štrbac je naveo da je, uprkos optužnici haškog tužilaštva, u Hrvatskoj još na snazi Deklaracija o „Oluji“, koju je hrvatski Sabor usvojio 30. juna 2006. godine, u kojoj se toj akciji, pored atributa vojno-redarstvene akcije i pobedničke bitke, daju atributi „međunarodne pravno legitimne i savezničke antiterorističke akcije“. - Međunarodna zajednica još nije reagovala na ovakvu deklaraciju, već naprotiv, da apsurd bude veći, sprema se da Hrvatsku primi u evroatlantske integracije, uključujući i EU - zaključio je Štrbac. Prema proceni Komesarijata za izbeglice Srbije, u Hrvatsku se vratilo oko 70.000 izbeglih Srba, u najvećem broju poljoprivrednici i penzioneri, odnosno oni koji imaju neka primanja. Komesar Dragiša Dabetić je ukazao da su velike prepreke za povratak i krivične prijave koje se vode protiv Srba za počinjene navodne ratne zločine.
- Niko ne zna tačno ko je na toj listi. Ta lista nije napravljena objektivno - ocenio je srpski komesar za izbeglice. On je dodao i da su Srbi bili potpuno isključeni i iz procesa privatizacije u Hrvatskoj. - Kada slušate izjave predsednika i premijera Hrvatske, njihove izjave su korektne. Problem je inplementacija. U praksi imate niz problema i ljudi teško dolaze do svojih prava - naveo je on i dodao da je Hrvatska uradila dosta, ali da je to i dalje nedovoljno. Kako je naveo, Srbija je kao država 2001. godine napravila demokratski potez i omogućila izbeglicama da dobiju državljanstvo, što je formalni preduslov za integraciju. - Ako izbeglice pretvorite u socijalne slučajeve, onda ništa niste postigli, samo ste formalno smanjili njihov broj. Realno je ono gde su dobili stambena rešenja. Ogroman broj ljudi je u problemu. Ne mogu da raspolažu imovinom i ne mogu da se vrate - kazao je Dabetić. Prema njegovim rečima, do sada je obezbeđeno oko 7.000 stambenih rešenja za izbeglice, odnosno 28.000 osoba je dobilo krov nad glavom. (glas-javnosti.co.yu)   04.08.2007.

Prikaži verziju za ispis

Ustaške škrabotine na fasadi pravoslavne crkve u Sinju
Čedo Prica: Na strani zdravog razuma i ljepote
Smiju li Srbi glasati za Hrvata
‘Crna lista’ na CD-u: Snimljeni i popisani hrvatski neofašisti
Први Закон о дијаспори
Manjine iz Hrvatske zajedno u Zadru
Knin: Razbijeno staklo na Srpskom kulturnom društvu Prosvjeta
Novi kriteriji za novac iz proračuna
Predstavljen godišnji izvještaj nevladinih organizacija
Veći budžet za manjine
Blaga himna za divlji svijet
Када Јован постане Иван
Znaš, on ti je Srbin
Preminuo Bogdan Tirnanić
Politička zastupljenost poboljšana, zapošljavanje nije
Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta", 2005. | Impressum | Kontakt