VIJESTI IZ DRUŠTVA
OSTALE VIJESTI
ZANIMLJIVOSTI
ARHIVA
Говор захвале Милоша Кордића
POSLIJE DVADESET GODINA
Prikaz knjige Zlatka Kudelića Marčanska biskupija
Молитва Господња Спридона Алексијевића
TAJNA IVE BANCA
JEZIK ZAPADNOG BALKANA U EU
Brisel, Zagreb - Poslanik u Evropskom parlamentu nagovestio da bi zemlje SFRJ u EU mogle imati zajednički zvaničan jezik
Razlog su ogromni troškovi prevođenja. Međutim, to je u suprotnosti s dosadašnjim pravilima EU. Estonski, malteški, pa i keltski irski, ukupno 23 jezika, bez problema su postali službeni u Evropskoj uniji. Međutim, oko 24, hrvatskog, već su počele polemike.
"Ne mislite valjda da nas opterećujete troškovima prevođenja na jezike koji su 90 odsto jednaki", upitao je hrvatsku ministarku pravosuđa britanski poslanik Čarls Tanok.
"Ja sam odgovorila jedino što je bilo moguće odgovoriti, a to je da je u Hrvatskoj službeni hrvatski jezik i da ja čvrsto verujem da će, kad Hrvatska bude punopravna članica EU, imati pravo na svoj jezik", odgovorila je Ana Lovrin.
To u praksi predstavlja pravo da se na taj jezik prevode sva dokumenta EU. U slučaju irskog, za to je bilo potrebno 29 stalno zaposlenih, 450 dodatnih prevodilaca i 3,5 miliona evra.
Sve to množi se sa sadašnja 23 jezika, pa britanski poslanik smatra da se na hrvatskom jeziku može uštedeti. Tako, ipak, ne misli britanski ministar za Evropu, koji je u Zagrebu Hrvatskoj pružio podršku na putu u EU.
"Nema sumnje, s obzirom na to da se EU povećala, primila nove članice i nove jezike, da treba smišljati nove pametne načine da se osigura da svi imaju jednake prilike. Ali, svakako, tradicija je Evropskog parlamenta da ih svima osigura", rekao je Džefri Hun.
Da za sada nema razloga za uzbunu, uvereni su i hrvatski lingvisti. Ipak, njima već dovoljno smeta bosansko-hrvatsko-srpski jezik u haškoj sudnici.
"Kad bi tako nešto od EU stiglo zvanično, onda bi, naravno, Hrvatska trebalo zvanično da reaguje. Dok se to ne dogodi, a ja ne verujem, jer ako postoji zakonodavstvo EU, ono vredi jednako za sve", kaže Dunja Brozović-Rončević, direktorka Instituta za hrvatski jezik.
Još pre dva poslednja proširenja, 2004. i 2007, u Briselu i Strazburu, sedištima Evropske komisije i Evropskog parlamenta, obavljane su najveće prevodilačke aktivnosti na svetu.
Samo pravna regulativa EU ima 300 tomova od po 300 strana, koje svaka nova članica preuzima na dan prijema, a sve se mora prevesti. Na tome radi više od 3.400 ljudi, što je oko 15 odsto službenika briselskog sedišta EU.
Generalni direktorat za prevođenje je posebna služba EU, koja ima zadatak da spreči jezičke nesporazume. Za godinu dana je u DGT-u prevedeno 1.514.518 stranica teksta na razne jezike, 36 odsto više nego 1996. Sve vreme traje simultano prevođenje tokom zasedanja, pregovora i samita.
Račun za politiku multijezičnosti za prošlu godinu je, prema veb-sajtu EU, bio 1,123 milijardi evra, jedan odsto godišnjeg budžeta, ili 2,28 evra po svakom "ujedinjenom" Evropljaninu. (B92 Vesti)

Prikaži verziju za ispis

Ustaške škrabotine na fasadi pravoslavne crkve u Sinju
Čedo Prica: Na strani zdravog razuma i ljepote
Smiju li Srbi glasati za Hrvata
‘Crna lista’ na CD-u: Snimljeni i popisani hrvatski neofašisti
Први Закон о дијаспори
Manjine iz Hrvatske zajedno u Zadru
Knin: Razbijeno staklo na Srpskom kulturnom društvu Prosvjeta
Novi kriteriji za novac iz proračuna
Predstavljen godišnji izvještaj nevladinih organizacija
Veći budžet za manjine
Blaga himna za divlji svijet
Када Јован постане Иван
Znaš, on ti je Srbin
Preminuo Bogdan Tirnanić
Politička zastupljenost poboljšana, zapošljavanje nije
Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta", 2005. | Impressum | Kontakt