VIJESTI IZ DRUŠTVA
OSTALE VIJESTI
ZANIMLJIVOSTI
ARHIVA
Od čiste nedelje do Hristove sahrane
Značenja velikoposnih nedelja

Prve, takozvane čiste nedelje Velikog posta, cilj je da se čovek "očisti" od života pređašnjeg. Jede se povrće spremano na vodi. Sve namirnice životinjskog porekla su strogo zabranjene. Cilj je ako se neko i naljuti da se seti da je u postu, da sačeka neko drugo vreme, i učini nešto dobro. Druge nedelje, pačiste, post je manje strog nego prve. Treća je posvećena krstu na kom je Hrist razapet. Četvrte, sredoposne nedelje, isposnik se već navikao na novi režim. Pete, čovek je fizički i psihički iscrpljen. Od gladi se često pada u nesvest, slabije čuje, a Bog nagoveštava da će se u gluvo doba noći nešto desiti. Zato je peta nedelja poznatija kao "gluvna". Šesta nedelja počinje Cvetima, kada je po Bibliji Hristos ušao u Jerusalim, a deca ga dočekala s vrbovim grančicama. Sedma je nedelja stradanja, jer je toliko trajalo Hristovo postradanje u najgorim ovozemaljskim mukama.
Kulminacija praznovanja je na Veliki petak, kada se dvočasovnom molitvom sveštenici mole Hristu. Na crkvama ne zvoni ni jedno zvono, prethodno se kanapi u zvoniku vezuju da ih neko omaškom ne povuče, već se klepa, i u najvećoj pobožnosti, potpunoj tišini i sa najvećim kajanjem iznosimo pred narod "plaštanicu", simbol Hristovog tela. To je simbolična Hristova sahrana. Tačno u ponoć, molitva se završava, čime se najavljuje Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik kada je razapeti bogočovek uskrsnuo. Najdivnija terapija koju čovek može da nauči za 40 dana posta je da ne odgovori na uvredu i oprosti svo zlo koje su mu bližnji naneli. Za uspomenu na taj dan, pored farbanja jaja, valja nekog obradovati i dobro činiti.

Šta se događalo između Velikog petka i vaskrsenja
Hristov silazak u ad

Između Velikog petka i Uskrsa, na Veliku subotu, hrišćani obeležavaju Hristov silazak u ad. To je dan svetoga mira i žalosti za raspetim Gospodom. Posti se strogo, takozvano suhojedenije, samo se uzima malo hleba i pije voda, dok se ne završi popodnevna liturgija. Ponegde se na ovaj dan odlazi i na groblje.
Ad je po tumačenjima teologa nad paklom, podzemno carstvo, po apostolu Petru tamnica u kojoj su duše umrlih. To je država smrti, mesto tuge i nemoći, žalosti i bola, svireposti i prokletstva. U njemu borave duše svih umrlih, od dana smrti do vaskrsenja i pravednog suda. Grci ga zovu adom, latini inferno, a Jevreji šeol.

Zaokružen boravak na zemlji

Tu je, dakle, sišao Hristos. Odvojilo se telo njegovo, jer je umro na krstu kao čovek, od duše, koja je ostala božanska. Umrlo telo predato je zemlji, grobu, a On, bestelesno, produžio je svoju misiju. Propovedao je, nastavio svoje učiteljsko služenje, blagovestio počivšima od Adama do toga dana, dobrima i zlima, pravednima i velikim grešnicima. Bogoslovi tumače da je Hristovim dolaskom mrtvima zasjalo Sunce pravde, razbijena je tama, smrt je savladana, nečastivi je poražen, zarobljeni od demona oslobođeni. Dovoljan mu je bio samo kratak silazak u ad, da i pokojnima prenese poruku nade u spasenje i vaskrsenje. Hristov boravak na zemlji se upotpunio i zaokružio. Da vlast smrti nije savladana, njegova misija ne bi bila potpuna. Dobrovoljni odlazak u ad (sošestvije), i potonje vaskrsenje, zaokružilo je pobedu života.
Crkveni oci, pogotovo prvih vekova hrišćanstva, rado, obimno i nadahnuto tumačili su silazak Hrista u Ad. Na ovu hristološku i soteriološku temu pisali su sv. Irinej Lionski, Atanasije Veliki, Grigorije iz Nise, Jovan Damaskin, Jovan Zlatousti, Kiril Aleksandrijski, Kiril Jerusalimski i brojni drugi. Poslednjih decenija bogoslovi ponovo tumače spasiteljsku dimenziju Hristovog boravka u adu, među njima i počivši arhimandrit Justin Popović. Crkveno pojanje na Veliku subotu - statije, stihire, kanon - dočaravaju svu dramatiku i značaj tih potresnih trenutaka. Hristos teši majku: "Ne oplakuj mene, mati..., jer ću ustati i proslaviću se".

Čuvanje "groba Hristovog"

Bogosluženja na Veliki petak uveče, posle večernje, liturgijski već pripadaju Velikoj suboti. Na večernju se iznosi plaštanica, koja simbolizuje platno u kojim je bilo obavijeno telo Hristovo posle skidanja sa krsta. Posle malog povečerja, peva se "Plač majke Božje", tekst kanona iz desetog veka, sastavljen od Simeona Logoteta. Potom je jutrenje (petak kasno) Velike subote, to je pogreb Hristov, opelo pred plaštanicom, koja se potom nosi oko hrama.
U samu subotu, mogu se čitati pre podne samo časovi, a liturgija sv. Vasilija Velikog tek kasno posle podne, završiće se kad već padne mrak. Tokom nje sveštenici crne odežde zamenjuju belim, dok se peva: "Ustani, Bože, sudi zemlji...!", čita se vaskrsno evanđelje, a po staroj tradiciji mogu se obaviti krštenja onih, koji su pristupili veri i pripremili se za to. Vrhunac pobožnosti verni doživljavaju slušajući reči: "Neka zamukne svako telo čovečje i neka stoji sa strahom i trepetom, ništa zemaljsko ne pomišljajući u sebi..."
U katoličkoj crkvi ova subota je dan "grobne tišine". Jedini dan u godini bez mise, samo se služe jutrenje i večernje, oltar je prazan, bez sveća i cveća, tabernakul stoji otvoren. U manastirima se poje tužbalice, kao ona proroka Jeremije nad narodom, koga je napustio Bog. Vernici treba da se uzdrže svakog većeg posla van kuće i da se usredsrede na misli o smrtnosti i grešnosti čoveka. Po Evropi ima mnogo mesta, gde vernici čuvaju "grob Hristov", kite ga cvećem, a to je bio ranije običaj i kod nas.

Kalendar slavljenja Vaskrsa

Ove godine pravoslavci slave praznik vaskrsenja Hristovog sedam dana posle katolika, 23. aprila. Dešava se da se praznik Vaskrsa slavi istoga datuma. Tokom 21. veka, to će se desiti trideset jedan put, a u sledećih nekoliko godina još tri puta: 2007, 2010. i 2011. godine. Razlika praznovanja nastupila je uvođenjem gregorijanskog kalendara 1582, ali i pored toga, od te godine do 3000. čak 271. put Uskrs pada u isti dan, u prošlom 20. veku toga je bilo 26 puta. Praznovanje sledećih pet godina po julijanskom i gregorijanskom kalendaru:
2006. 23. april / 16. april
2007. 8. april / 8. april
2008. 27. april / 23. mart
2009. 29. april / 12. april
2010. 4. april / 4. april
2011. 24. april / 24. april.
Nalaženje rešenja da se Uskrs uvek slavi u isti dan za sve hrišćane nije nemoguće uz zadržavanje principa Nikejskog sabora. Na tome se radi već godinama, smatrajući da je to potrebno celom hrišćanstvu. Sada se dešava da rimokatolici katkad imaju Uskrs krajem marta, a pravoslavci početkom maja. Toliko razlikovanje u slavljenju istog događaja neprihvatljivo je. Ali, put do ujednačavanja nije lagan. Srpski akademik Milutin Milanković je i za to imao rešenje, podneto na Svepravoslavnom kongresu 1923. u Carigradu.
Prota Predrag Azap

 

 

Prikaži verziju za ispis

Mirko Demić povodom dodele nagrade “Sava Mrkalj” Milošu Kordiću
Говор захвале Милоша Кордића
Nastradao hram pokraj Orahovice
POSLIJE DVADESET GODINA
Riječ na dodjeli nagrade
Saša Kosanović i Momir Drobac
Diskont iguman i ustaški vaskrs
Lažna slika države kojoj je zločin bio program i cilj
Кирил Живковић и његова библиотека
К Н И Н
Prikaz knjige Zlatka Kudelića Marčanska biskupija
Молитва Господња Спридона Алексијевића
TAJNA IVE BANCA
BEOGRADSKI SAJAM 2008.
Propadanje baštine tu, odmah pored nas
Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta", 2005. | Impressum | Kontakt