VIJESTI IZ DRUŠTVA
OSTALE VIJESTI
ZANIMLJIVOSTI
ARHIVA
Mirko Demić povodom dodele nagrade “Sava Mrkalj” Milošu Kordiću

Pesnički jezik je jezik igre. 
Johan Huizinga

HOMO LUDENS NA GOSTOVANJU

Ispovest neiskusnog igrača

Poput Gospodnje volje, takmičarska komisija je bila numoljiva. Odlučila je da nam uskrati pravo igranja na domaćem terenu, tako da i kad smo na domaćini – igramo na tuđem bunjištu. Uz sve to – žreb je bio neumoljiv. Kako smo za sve autsajderi – uvek igramo protiv favorita, boreći se za goli opstanak i častan poraz. Lađe su nam odavno potonule, ruke i noge nam prepune olova, koplja odbačena daleko u trnje.

Pošto smo gosti, to svi znaju, u podređenom smo položaju. Jedina neizvesnost jeste veličina našeg poraza. Sudije su, naravno, potplaćene, dok publika vrhovima prstiju već dodiruje aut-liniju i samo što nije hrupila na teren, lopta je pretvrda za naše osećanje stvari. Strana na kojoj se nalazi naša ekipa smeštena je u udolini, tako da kad napadamo, činimo to – uzbrdo.

Jedva smo skrpili ekipu, pa rezervnih igrača i nemamo. Samo svetulcaju naše unezverene oči koje traže prečice kojima bi se, kad zagusti, moglo pobeći sa terena.

Na našoj klupi sedi coach, gospodin sa štucovanim brkovima i naočarima na nosu, spokojnog izraza na licu, dok nama, na terenu, spada oprema sa tela usled iznenadne drhtavice. On ima recept za pobedničku igru. Pre nego što je utakmica počela, prilazimo mu, očekujući da nam podeli zadatke ili prizna da je rezultat već dogovoren. Međutim, on ništa ne govori, već svakom od nas deli komad papira na kome je napisao Uputstvo za vrijeme igre u gostima. Mi s podsmehom uzimamo papir; računamo – trebaće nam kad damo nogama vetra, pa ako neko usput od straha...

Gostovanje kao usud

Na ovaj svet smo banuli iznenada, nepitani, bez mogućnosti izbora, kao po kazni. Krivi, a nedovoljno svesni svoje krivice. Teško se mirimo sa tim, čini nam se da smo nasamareni. Užurbano izučavamo ovaj svet, njegove zakone, mane i slaba mesta, ne bi li se kako izvukli iz neprilike u kojoj smo se zatekli. Nedovoljno dobro oponašamo svet u kome smo se obreli, nevešti u simuliranju, teško učeći njegove podvale i prepoznajemo postavljene zamke.

Pomalo smo ljuti; ovako se sa gostima ne odnosi. Učili su nas da je gostoprimstvo deo tradicije, a milosrđe Gospodnji zavet. Učili su nas i to da je odbijanje milosrđa veliki greh. A ispalo je da smo gosti i u zavičaju, gosti kod očeva, kod majki, kod maćeha, kod braće, gost kod kuće i gost u gostima...

A šta nam predlaže trener Kordić?

On insistira na presingu! Ne dolazi u obzir nikakvo – defense. Preporučuje nam da širimo repertoar naših taktičkih zamisli, da zbunimo protivnika našom maštovitošću, da primenimo sistem toplo-hladno, da kombinujemo korektne sa onim manje korektnim potezima. On je za aktivnu igru još na protivničkoj polovini. Zagovara lepršavu, tehnički doteranu igru, fizičku i psihičku supremaciju, borbu do poslednjeg sudijinog zvižduka, nikad ne zaboravljajući da je reč o muškoj igri. Zaprepašćivati protivnika svakim svojim potezom, ošamućivati ga promenom tempa, lišiti ga mogućnosti da prozre naš sistem igre.

Neka gleda sjaj naših kopita na horizontu!

Gostovanje kao nacionalni program

Ni jednog trenutka ne treba smetnuti sa uma da je pesmu Upute za vrijeme igre u gostima napisao (1989) Srbin iz Hrvatske, svestan svoje (i naše) gostujuće uloge. Pesnik koji je dobro znao za paradoks gostovanja u rodnom kraju, ali i pesnik sa darom anticipacije svojih (i naših) gostovanja u bliskoj budućnosti.

On je za to da se utakmica odigra po svaku cenu. Nije za zatvorenu igru; bunker mu ne pada na pamet. Ne oslanja se samo na kontranapade; on je za aktivnu igru na sredini terena, lepršavu i tehnički doteranu. Ne zanemaruje našu sposobnost za improvizaciju, dar za lucidne poteze i šarm iznuđenih poteza.

Po njemu, protivnika treba onemogućiti u ostvarenju pobedničkih namera našom prisutnošću na svakom delu terena. Kad se ukaže prilika, treba ga izluđivati ofsajd-zamkama, opstruirati njegove atake još u samom začetku, nemilice trošiti vreme, loptu upućivati na prazan deo terena, u publiku, nebu pod oblake... Nametnuti utisak kako u svakom trenutku znamo šta hoćemo.

Neka svi kažu: tako se to igra gostima.

Gostovanje – kako u životu, tako i u smrti

Svi smo odreda u ulozi one Andrićeve ovčice Aske kojoj jedino što predstoji jeste da svojom umešnošću igranja pred dželatom odloži svoje smaknuće. I taman kad se postigne savršenstvo igre i vrhunac ushićenja kod posmatrača, sledi nova utakmioca i novo gostovanje – smrt. I u toj utakmici valja se iznova dokazivati. Protivnik je lider na tabeli, pa otuda i favorit. On će nastojati da protiv nas povećava svoju gol razliku. Ali, mi ćemo i protiv nje primeniti našu pobedničku filozofiju i svoj stil, nikad ne zaboravljajući da je to muška igra. Znamo da u toj utakmici nema nerešenog rezultata, pa igramo rasterećeni. Najmanje što možemo da ostvarimo jeste moralna pobeda. Smrt će biti zaprepaštena.

Neka i ona gleda sjaj naših kopita na horizontu!

* * *

Ali, ko još sluša trenere – pesnike? Da ih neko sluša, ne bi bili treneri-pesnici, već demagozi. Bilo bi dobro da ih neko bar čita. Upute za vrijeme igre u gostimaMiloša Kordića valja čitati, jer je to antologijska pesma!

2000.

Miloš Kordić 
UPUTE ZA VRIJEME IGRE U GOSTIMA

Prebacite igru na drugi dio terena,

pijesak je tamo rijeđi, Sunce je nesigurnije,

zamisli njihovog šefa stručnog štaba

izvan svakog su razuma, na svakom

kvadratnom metru trave prednost im se

nepovratno topi, ritam igre gubi se,

odbrana im je sabijena u svoje embrionalne

ćelije, teški su to trenuci za njihovu

demokratsku i apstraktnu igru na

domaćem terenu. Treba ih sad svojim

kricima, treba ih kolektivno, timski,

treba ih u koljena, u naravni odrezak,

treba ih svojom voljom, krvavom

disciplinom, niskom i visokom igrom,

oblikovanjem zatvorenih duplih

pasova, treba ih šutnjom, podmuklošću,

kidanjem dresova, udaranjem u muda,

treba ih muzikom Johanna Straussa do

pišanja razvući, treba ih diktatorski,

iz minute u minutu rasturiti. Neka

se ne oporave, neka gledaju sjaj

naših kopita na horizontu, neka su

oduševljeni našom pobjedonosnom

filozofijom, neka kažu: tako se to

igra u gostima. Lopta je okrugla. 

(Iz zbirke Rezači drame i kruha, Naprijed, Zagreb, 1989)


Prikaži verziju za ispis

Говор захвале Милоша Кордића
Nastradao hram pokraj Orahovice
POSLIJE DVADESET GODINA
Riječ na dodjeli nagrade
Saša Kosanović i Momir Drobac
Diskont iguman i ustaški vaskrs
Lažna slika države kojoj je zločin bio program i cilj
Кирил Живковић и његова библиотека
К Н И Н
Prikaz knjige Zlatka Kudelića Marčanska biskupija
Молитва Господња Спридона Алексијевића
TAJNA IVE BANCA
BEOGRADSKI SAJAM 2008.
Propadanje baštine tu, odmah pored nas
Od čiste nedelje do Hristove sahrane
Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta", 2005. | Impressum | Kontakt